Ovas spada u žitarice koje imaju veoma povoljne efekte na ljudsko zdravlje. Koristi se veoma često u obliku ovsenih pahuljica.
Sirovo zrno ovsa sastoji se od ugljenih hidrata (66%), proteina (17%), masti (7%) i dijetnih vlakana (11%).
Dve glavne grupe ugljenih hidrata u ovsu su skrob (85%) i dijetna vlakna (11%). Sadržaj šećera u ovsu je veoma nizak (1%).
Zastupljene su tri glavne grupe skroba: brzo svarljivi (7%), sporo svarljivi (22%) i nesvarljivi (rezistentni) skrob (25%). Nesvarljivi skrob se ponaša kao dijetna vlakna. Ne može se razgraditi, ali hrani dobre crevne bakterije.
Veći deo dijetnih vlakana u ovsu je rastvorljiv. Hemijski pripada frakciji beta-glukana. Ova grupa vlakana usporava varenje, povećava sitost i smanjuje apetit. Beta- glukani snižavaju holesterol u krvi i povećavaju lučenje žučnih kiselina. Svakodnevno konzumiranje namirnica bogatih beta-glukanima može, zahvaljujući svom delovanju na metabolizam masti i holesterola, sniziti rizik od bolesti srca.
Ovas, takođe sadrži i nerastvorljiva vlakna, uključujući lignin, celulozu i hemicelulozu.
Ovas je bogat mineralima (mangan, fosfor, bakar, selen, magnezijum) i vitaminima (posebno tiaminom B1).
Funkcionalni benefiti ovsa
Povišen holesterol u krvi, a posebno njegova frakcija LDL, predstavlja glavni rizik za bolesti srca i krvnih sudova.Veliki broj studija je pokazao da ovas, ovsene pahuljice i ovsene mekinje mogu sniziti holesterol i smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Taj efekat se najviše pripisuje beta-glukanima. Takođe, ova važna dijetna vlakna moduliraju koncentraciju šećera i insulina u krvi i povećavaju osećaj sitosti.
Utvrđeno je u nekoliko studija da obroci koji sadrže ovsene pahuljice značajnije smanjuju apetit u odnosu na obroke koji u sebi nose druge vrste dijetnih vlakana. Zbog toga su ovsene pahuljice veoma pogodne za ljude koji žele da smanje telesnu masu.
Druge studije su pokazale da ovas može smanjiti pojavu astme kod dece, poboljšati imunitet i smanjiti upotrebu laksativa kod starijih ljudi.
